a

Министарство унутрашњих послова, Сектор унутрашње контроле, незаконито и неправилно је поступило 31. децембра 2016. године на тај начин што у решењима о задржавању двојице осумњичених, донетим након полицијског хапшења, по одобрењу јавног тужиоца, нису образложени разлози за притвор, чије је постојање представљало основ за полицијско хапшење ових грађана.

Министарство унутрашњих послова, Сектор унутрашње контроле пропустило је да писано документује усмени налог вишег јавног тужиоца у Београду од 29. децембра 2016. године, којим је, како је у изјашњењу тог органа управе наведено, наложено хапшење осумњичених.

Заштитник грађана сматра да би одредбу члана 294. става 2. Законика о кривичном поступку требало допунити на тај начин што би се прописало да разлози због којих је јавни тужилац одложио саслушање осумњиченог и одредио његово задржавање најдуже 48 часова од часа његовог хапшења или одазивања на позив, буду наведени као обавезни део решења о задржавању, стоји у Иницијативи за допуну Законика о кривичном поступку, коју је Заштитник грађана поднео Влади и Народној скупштини Републике Србије.

Начелник Полицијске станице у Тутину, оцењујући оправданост и правилност примене средстава принуде, и командир Полицијске испоставе у Тутину у поступку разматрања притужбе грађанина нису утврдили пропусте у раду полицијског службеника, иако су на основу доступних доказа, могли и били дужни да утврде да је њихова употреба била неоправдана и неправилна, утврдио је Заштитник грађана.

Приликом прегледа осуђеног, лекар КПЗ-а у Сремској Митровици у здравствени картон није унео његове наводе о начину настанка повреда, није их детаљно описао и унео у посебну евиденцију о повредама осуђених, нити је обавестио управника Завода да постоје индиције да је према осуђеном поступано насилно. Тиме је повредио његово право на неповредивост физичког и психичког интегритета и право на здравствену заштиту, утврдио је Заштитник грађана.

Страна 1 од 15

DSC00701

DSC00712

Стандарди људских права и поступање према особама са менталним тешкоћама

standardi ljudskih prava